Jovana Stokić

Kairos i razmotavanje vremena: Fenomenološko istraživanje umetnosti Saše Pančića

Sklona sam da posmatram najnoviju izložbu Saše Pančića kao istraživanje pojma kairosa i fenomenologije kroz medij apstraktne umetnosti, predstavljajući sferu u kojoj se vreme i percepcija prepliću i transformišu. Za razliku od linearnog, sekvencijalnog napretka hronosa, drevni grčki koncept vremena - kairos - naglašava prolazne trenutke punih potencijala za duboku značajnost i promene. Ovaj koncept tumačim kao osnovni stub u Pančićevoj umetničkoj izražajnosti, pozivajući posmatrače da dožive njegova dela ne samo kao statične entitete već kao živopisne, vremenske fenomene koji angažuju čula i intelekt u jednakoj meri.

U Pančićevom poetskom jeziku, kairos nas, posmatrače, tera da primetimo interakciju između oblika, senke i efemernih kvaliteta svetlosti. Njegove metalne skulpture, posebno serija „Ogled“ - nazvana po pojmovima refleksije, ispitivanja i eksperimentisanja - materijalizuju ovaj aspekt kairosa. Svaki objekt, iako izrađen od hladnog, nepopustljivog metala, paradoksalno izaziva osećaj fluidnosti i trenutnog milovanja, hvatajući suštinu trenutka gde angažman posmatrača transformiše obično u izuzetno.

Tako ova izložba postaje fenomenološko iskustvo gde naglasak leži na percepciji tela i interakciji sa umetničkim objektima. Fenomenologija, koja ceni direktno iskustvo i suštinu fenomena, odražava Pančićevu nameru da stvori umetnost koja prevazilazi puko vizuelno cenjenje, izazivajući dublje, visceralnije reakcije. Dela poput „Art@fact“ i „Senka 2“ nadilaze svoju materijalnost, angažujući telesno prisustvo posmatrača, sugerišući dijalošku razmenu gde se umetnost i posmatrač stapaju u zajedničkom prostoru tumačenja i značenja. Pančićevo bavljenje vremenom, materijalnošću i percepcijom kroz kairos i fenomenologiju otkriva suštinu trenutnog postojanja, prevazilazeći konvencionalno vreme (hronos) i otkrivajući dubinu i potencijal sadašnjeg trenutka. Njegovo istraživanje, obogaćeno uvidima istorijske avangarde, minimalizma i postminimalizma, koje tumačim preko razmišljanja filozofa Morisa Merlo-Pontija, evoluira u narativ koji je istovremeno refleksivan i uronjen u čulno iskustvo. Merlo-Ponti, u svom istraživanju percepcije i otelovljenja, tvrdi da su naše telo i njegova senzorna iskustva fundamentalno povezani sa našom svesti i načinom na koji upoznajemo svet. Ova perspektiva je ključna za razumevanje dubine Pančićevog angažmana sa senzornim i perceptivnim dimenzijama umetnosti.

(celo tekst u štampanom izdanju)