U mesecima pred poslednji odlazak u bolnicu, Milan Blanuša je boravio u svom porodičnom domu u Vršcu koristeći „dobre dane“ da silazi u atelje smešten u adaptiranom vinskom podrum te tradicionalne „švapske kuće“. Između zasvođene tavanice i ciglenog poda, nalazili su se izvori njegove vitalnosti – prostor i objekti sveta umetnosti – grafička presa i alat, boje i četke, papiri sa uspelim i neuspelim otiscima, mape sa grafikama i crtežima, slike okrenute zidovima i skulpture koje su nalik minijaturnoj civilizaciji od zemlje tamo živele zajedno sa svojim tvorcem. Uglavnom bi sedeo na stolici, okružen novim gotovo dvometarskim platnima na kojima je sporo ali uporno radio poslednje dve godine pripremajući ih za dogovorenu izložbu.
Dela
Publikacije
